LES FÉERIES*

Razmišljala sam o pesmama nevinosti

nevinosti uopšte i nevinosti.

                Tu je ružičnjak

opasan zidom u bršljanu. Iz vitica

izviruju cvetovi, pupoljci ružini,

ružine latice,

(čak padaju prêko).

Ponekad čitav taj kraj

bledi u prahu i laticama ruža.

S one strane zida, daleko od ružičnjaka

daleko, dokle moj pogled dopire

u divljini, samotno, prašnjavo,

ispreplitano kupinom i malinom,

raste drvo divlje ruže,

a njegovi se cvetovi bodu o

svoje i tudje trnje.

Još sam jednom videla takav prizor:

Ovde, u dvorištu ambulante za decu

drvo japanskog bagrema armirano

kvadratima žičane ograde

(uz koju se nekad uspravljalo)

raste i kruni po asfaltu svoje bledoljubičaste

cvasti, a raspukli slatki miris

predveče golica grlo i nozdrve.

      *    Les Féeries, franc.  =  vilinski prizori, sh

PRUGASTA ALI NEVIDLJIVA ZEBRA

Vide se pruge

na telu

Ne vidi se

telo

vide se pruge

na telu i brišu

telo pruge

Šta zebraste pruge

hoće

šta hoće

izuvijano telo

Hoćeš li ići pravo

ili ćeš skrenuti

za ćošak pravo

Tamo iza ćoška

Videćeš prozor – staklo

Videćeš auto – limar

Videćeš životinju

Videćeš dugačku kosu

Videćeš pruge na mome telu

Videćeš da se ne vidi telo

Videćeš da pruge na telu

brišu izuvijano telo

Videćeš prugastu zebru

i pitaćeš me

kudagalopirašzebro

DA LI SI ME VIDEO TADA

Da li si me video tada?

Kada?

Crna i bela krava

         prošle su ulicom zajedno.

Crna krava radoznala

bela krava ponizna

         prošle su ulicom tada.

Ne.

Da si me video tada

video bi,

         crnu i belu kravu

video bi dostojanstvo životinje

i zvao bi me telefonom sutra.

GOSPODE, JOŠ UVEK STAJALA JE

U HODNIKU

I čekala. Ili razmišljala.

Čekala je. I osluškivala.

Trčala je trčala s paketima u rukama.

Rekla je nestrpljivo:

Životinje, životinje čekaju me kod kuće.

Vrlo, vrlo strpljivo

        virila je kroz ključaonicu.

Opet zvonce. Pišem da bih pričekala:

Uzela sam bicikl. Jasna. Setila se,

zvonce i te njegove pustolovine.

Ne mogu da verujem, Gospode,

još uvek stajala sam u hodniku.

GAUGUIN

Osmehnula mu se

najlepšim malajsko-polinezijskim osmehom.

Pružio je ruku prema njenoj (u uzbudjenju).

Kad se usudio da joj se obrati

Jednim od pažljivo odabranih jezika

(staropruskim, polapskim, gotskim, flamanskim

ili galskim)

ona se okrenula na drugu stranu

i nestala.

Fosforescencija je trajala nekoliko trenutaka

i ludilo do smrti.

- Manao tupapaù,

Maorske žene ne spavaju u pomrčini -

mrmljao je

              i to je ostalo zabeleženo u pismu

              jednom pariskom prijatelju.

MUVE

Oni plove morima,

čekaju zoru i grade ražanj,

a na kopnu peku meso.

Njihove su brige slane i slatke, piće

i hrana za kojom žude, vrčevi prosipaju

vino, ispečeno jedu prstima.

Takvi su oni junaci: golobradom, plavobradom

i bradonji mast i vino neguju brade.

Njihov 3. i 5. dan poklapaju se s mojim:

danas je sreda.

Sutra sigurno biće kiše,

nevešćuju je dobronamerni bogovi

iz knjižica i čitanki, i moje haljine.

Više bezvoljno, otpadaju sa ofingera

i hropću po podu: tufne se odlepljuju, imajući

pljosnat loptasti oblik lebde...

prugasto se razmiče i upliće...

cvetasto vene, osipaju se latice,

tkanje se proredjuje i kao sito seje seme

nekadašnje cvetne tkanine.

Samo belo jeste belo i crno jeste crno.

Pometnja je : pašće istorijski pljusak

i dunuti istorijski vetar... što je

belo postaće crno i crno biće crno...

Moja soba i ovaj haos uznemirenih tkanina.

Njihova gozba traje, još uvek se sa žarom goste.

Limunada se sliva tečno, niz grlo i ide u krv.

Mama se vraća iz agencije za putovanja

kaže da se zalepila za kombinezon.

Mama je ono što ostane kada se

odlepi kombinezon,

ja sam kad se iz mene izdvoji sva ta limunada

koju od jutra pijem.

U odnosu na simbole gozbe i plovidbe

simboli limunade i kombinezona

čine nas obe mladolikima.

Onda se pojavljuju muve.

Tamo na ostrvu zuje rojevi muva.

Putovanja i junaci, oh! koliko mitske slasti

za njihove lepljive nožice. U mojoj sobi

punoj uznemirenih duhova i lebdećih tufni

vrzmaju se dve-tri muvice, iznenada jedna od njih

otkriva moje gole noge. To je poslednji detalj,

tako ću dočekati istorijsku kišu:

s muvom na svom listu.

CAGED ENGAGEMENT

(VERIDBA U ZATVORU)

                      Treba mi dokaz da je Rilke

                                bio kreten

bez obzira što je provodio vreme

u društvu lepih i pametnih žena

( bolesnik u ženskom okruženju )

Crnka je stalno podsećala plavušu

na surovost istine,

na licu poslednje očitavalo se

nerazumljivo neumesno protivljenje možda

stoga nagla primena psihologije

                                     amerikanizacija

scenarista i kamerman u zaveri,

oni to uobražavaju drugačije.

Plavuša je izginula pred argumentima crnke

ženski pokret dobija time još jedan poen:

jedna plavuša manje, jedna crnka više

a možda će se i ova predomisliti

mada njeni nefunkcionalni pokreti

(milujući obrazom namešta glavu na jastuk

i previja noge u kolenima)

ne obećavaju ništa naročito.

Kada pogledate crnku koja poseduje

rutinu u tim poslovima i to kako ona rutinski

obradjuje plavušu a ova izgara mada je moguće

da to radi iz opreznosti. Nunsex

sve to proširuje u ravni vode.

Ja još uvek verujem u muškarce

mada je za to prerano, mislim,

to mi je prerano postalo navikom;

zato mi treba dokaz da je Rilke bio kreten

i Fasbinder: toliko vremena provoditi

u društvu lepih i pametnih žena

to je već sumnjivo

(jako sumnjivo)

U jednom se ipak i crnka prevarila

reče: bolje što je mrtav taj tvoj:

ja videh lice plavuše u krupnom planu

i svatih da je i crnka u zabludi

oko plavuše i njenog muškarca.

Pomislih, sve je to loš materijal,

samo ipak ju je crnka likvidirala

ili je to bila usputna slučajnost,

srećna okolnost, bog veridbe ili

bog angažmana.

ZDRAVO ROBI! POZNAJEŠ LI ME?

Zdravo Robi!

Šta je telo, šta je priroda

šta je naša generacija?

Zdravo Robi!

Kako si?

Zdravo Robi!

Šta je s tobom?

Zdravo Robi!

Gde su tvoji? Gde je kuhinja?

Šta je umetnost?

Šta je muzika?

Gde su ploče? Gde je istina?

Šta je mir? Šta izolacija?

Gde su ti ploče, Robi?

Zdravo!

Šta je s tobom? Kako

izgledaš?

Gde je sako, gde su cipele?

Zdravo Robi!

LETO

Ispred kuće

leži peščano polje.

Tu sedi Mačka

Šarenih Ledja

i posmatra.

(Šta se dogadja Pred Kućom)

Izmedju Njenih Prednjih

i Zadnjih Šarenih Nogu

ležim Ja.

LJULJAŠKA U KUĆI

Ostatak dana

proveden u ljuljašci pored prozora

njihao je strop nad

glavom:

           Gore je more.

Na tavanu kuće od stakla,

Sa uljem pomazanim krovom,

sunce sija u staklo

rekla bih da krov gori

           More

u kom tonu obijenih brava

braon kovčezi, a na površini vode

a na površini vode

pluta

           Kovčežić

           Fioka

           Škrinjica

te bočice što čuvaju mirise

na otrove i plesni.

Šta sam to ljubila nekada?

Pre no što se prolomi strop

zastajem u vodi do gležnjeva.

U plahosti i tihosti algi

što obrastaju tavan i podzemlje

plahost i tihost Orfejevih koraka

pre okreta

ne čuju se kada se ruši

           Gradjevina.

Bele i mesečinaste čine mi se moje noge.

Ja sam senka koraka.

Luster je klatno pomerajućih svetova.

Ti si raskol Gradjevine.

12 I 20

Predjašnji oblici posećuju me

danas.

U 12 časova i 20 minuta

obuzima me kormoran

čiji je let ponekad dugačak

6500 kilometara.

RAZBORITOST

Ne možeš crtati životinju

dok ti se vrzma oko nogu.

Ne možeš crtati životinju

loveći je po papiru.

Ne možeš crtati životinju

gledajući je iz prikrajka.

Ne možeš crtati životinju

dok je u begu.

Ne vredi da crtaš životinju

ako je nikad nisi video.

Crtam, crtam životinje

koje su živele

nekada

i otišle.

CVET

Cvet je nacrtan cvet

i ruža je nacrtan cvet

i ruža je napisan cvet

i nacrtan i napisan je cvet

STRASNA DUŠA A.B.

Hôtel Dieu čeka na tebe.

Prilikom posete

siromašnim bolesnicima

i u burno provedenoj

noći na dvorskoj svečanosti

i u besnom trku na konju

(zaprepašćeni gradjani Pariza)

kroz osvojenu Francusku.

Tvoje prisustvo na jutrenju kod

celestinovaca.

Najuzbudljiviji trenuci

grčevite crte pomame i

pobožnosti

zagonetni ekstrem.

Hôtel Dieu čeka na tebe.

Beznačajni siromašni

bolesnici

slava, slava, blatom

poprskana procesija,

osvojena Francuska,

zaprepašćeni gradjani Pariza;

ponoć, sjaj, stanje duše, vapaj

na grubom

burgondskom narečju.

(Ponekad u 4 sata posle podne

još ništa

nije jeo).

Dvor, veliko uživanje, lov

prisustvo

krvavi gresi, manastirski

život,

ponoć, pobožnost, zločin

opšta spavaonica, spas.

Hôtel Dieu čeka na tebe.

U DIVLJINI

Zastanem u pisanju: A šta, da se nadjem u divljini?

Da me ubiju ili da ubijem?

Da kradem, da plašim?

Da bežim, da se bojim?

Da mrzim, da njušim?

Da se krijem, da lutam?

Od zveri, od trave, od jaja,

od neba i od vazduha divljine.

Da me ubiju ili da ubijem.

DRVO NA OBALI

Drvo stoji na obali

Ako bi to bilo daleko

Da drvo stoji na obali

Ili iz daljine

Rekla je moja mama

ne želeći da sve ode u

propast

O, drvo,

stojim dok mi ne utrne noga

Ako bi otišla toliko daleko

Kao i obično

Možda bi drvo prohodalo

Devojčice moja ; Majko

ŠUMA

Lutajući po šumi

u iscepanom ruhu

u smrtnoj prisnosti

sa drvećem

ište kući sedmogodišnji pesnik

Detlić kljuca koru drveta

Buljina čuči na najdonjoj grani

Svako stablo je moj otac

Svaka krošnja je moja majka

Pod drvetima kamen pokapan smolom

Kad drvoseča zamahne

sekirom

padaju i otac i majka

HOLANDSKI MAJSTORI

( U PROLAZU )

Širom otvorena vrata : plavo

crno,

zeleno i žuto. Sto, stolice,

krevet

ženin profil, osmeh i pognuta

ledja.

Vinas-pločice.

Njena zauzetost slovima.

Muškarac i pogled preko

istog trenutka odloženih

novina.

Bez hodnika, stan u prizemlju.

Mir. Oba osmeha.

ZEBRA I DRUGE ŽIVOTINJE

Možda neko nacrta životinju:

pticu, zmiju, slona.

U pokretu i potpuno mirnih

očiju.

U TAJANSTVU

U tajanstvu ove životinje

u tajanstvenim pogledima

mnogobrojnih očiju na trbuhu

U tajanstvu ove životinje

u pokretima koje pravi

da bi zašla za ugao

U tajanstvu ove životinje

u skakutanju kojim produžava

kretanje iza ugla

U tajanstvu ove životinje

bez gospodara u njenom

opiranju

mom pogledu

U tajanstvu ove životinje

u njenom prinudnom dolasku

u njenoj trenutnoj pojavi

u njenom neopozivom odlasku

- zatičeš me.

MOŽDA M.

Kako korača egipatska mačka?

Još mi malo objasni

i onda ću pogoditi.

Razglednicu s ružom

ružičastom i orošenom

ostavi na sto.

Pogledaj!

D. je otišla u V.

Razglednicu s talasima

zelenim

zelenoplavim

žutim

sasvimplavim

ljubičastoplavim

crvenim

zakači na prozor.

Razmisli.

Malo je zelena

Povrh toga zlatna

ponegde.

Moli nas b.:

Dodjimo.

Prepoznaješ stvari.

Svi smo još razumni

i plemeniti.

Čije su ovo stope?

Bojim se

ali prepoznajem glasove

devojaka.

OKRUŽENA LJUBAVLJU

Jučerašnji dan: sve slike

bile su na svom mestu.

(Krhotine fotelja, razderani

mebl-štof sa paunovima,

žice u vazduhu, treperenje).

Mirisi

u vazduhu: Strujanja

supe od gljiva, loptica graška i kompot od dunja,

- gadjenje.

(Popodnevno) budjenje

na ivicama istog

okružena pismima

okružena ljubavlju.

NEGO, UMESTO DA TO KAŽE

Nastojao je da ovo poreklo

svede na prirodne uzroke

i kazao je da je tih uzroka

bilo dva i da su oba prirodna.

Ali on nije rekao koji su to

uzroci,

nego, umesto da to kaže

rekao je:

Usredsredjujem ove cirkuse.

Pravim labave cirkove.

Ušla sam u lift i pobegla:

zbog debljine i raznih

kompleksa

i zbog moje melanholične žuči.

BILO JE TO PROŠLE NEDELJE

POSLE PET I PO MESECI

U cipelama svadje i

košulji pomirenja šetala se

gradom.

Neprikladno odevena.

Vrabac na prozoru je Tigar.

Kosti se raspu, a meso

istrune -

gnuu ostanu rogovi.

Leptiri. Gnu-rogovi, leptiri.

Ako požurim biću deset minuta

sama.

Ne više.

AMFETAMINI

Potrebni - nepotrebni

Očajni, očajni, nemarni

Učinilo mi se da sam lepa

na onoj slici sa dugom kosom.

Upitala sam lekara.

Potvrdio je.

Popravila sam kosu.