HESPERIDE

ukrale smo mu jabuke

Zlatne od zlata zlatnog

Mi, svrake u vrtu

Iza ledja, evo ti pola

Sa petokrakom

Evo ti

Pridrži mi tašnu, Atlante

Da prebrojim

Koliko su nam ukrale

Kako su nevaljale

Te večernje ptice

Ptice?

RECEPCIJA

Carskim rezom rascepili smo klavir

Žice, drveni čekići

Soba je odjednom puna talasa

Crno belih

Otvorili smo mu trbuh

Pljačkaši - revolveraši

Nisu mu dali propusnicu

Muzika raspojasanog klavira

Bez muzike

Utihnula je, presahnula

U raspevanoj sobi

Preobraženoj u pljuskanje

To nije moje srce

Greške u zalivu

i na kopnu

Zovem se Jasna

Moje ime je Dženi, reče tajfun

***

Ujesen mama je unela saksije u kuću.

Saplitali smo se o biljke

i gurali se sa njima.

Stalno su me nežno tapkali po ledjima

listovi filodendrona ili

drveta života, lijandera

ili palme

dok bi pokušavala da se približim

videu ili TV-u.

Uostalom, šta će nam ta tehnika?

Ona ju je svu ogradila sa biljkama

koje su me začudjeno posmatrale.

Primetila sam da shvataju da su na smetnji

Smetnje na vezama

Setila sam se čoveka koji se razboleo i uvenuo

Sedeći pored fikusa

Ni fikus nije izdržao

Mislila sam da li mi njima krademo vazduh

ili one nama ne daju da dišemo?

Sedeli smo u kuhinji i večerali kao i obično

Odjednom

Tanjiri su počeli da zveckaju

I mi smo se ljuljali

Zgrada se cela pomerala

A grane filodendrona načisto su se izbezumile

Kao ruke usplahireno su dozivale upomoć

Povikala sam

Vidi šta radi filodendron

U dilemi šta je najbolje

Da li je bolje spustiti se liftom

ili strčati niz stepenice

Ući u kupatilo

Najbolje je stati u ragastov

U ragastovu si potpuno bezbedan

Drugi put kad se zemlja zatresla ujutro

Nisam ni ustajala iz kreveta

Pomislila sam na ragastov

Okrenula se na drugu stranu

Jednostavno od zemljotresa me nije hvatala panika

U proleće

Kad im je pažljivo istuširala listove

iznela bi ih iz kuće na hodnik

ili na terasu - neke na sunce

neke u hladovinu.

U betonsku žardinjeru pustila bi seme petonije

one najizdržljivije

brzo bujaju i dugo cvetaju

uveče lepo mirišu.

U avgustu

kad mama ode na more

zalivala sam ih

ne bi li preživele do njenog povratka

ne bi li izdržale dnevnu žegu

i večernju sparinu.

Na žalost, venule su

ali nisam se predavala:

važno je da budu dobro zalivene.

Dodala bih i kantu više

da opojnije mirišu.

Vrativši se mama bi bacila pogled na terasu

Moram ih počupati, rekla bi mirno

prošlo im je vreme.

Za dan dva to bi i uradila.

Toliko o cveću

objavljeno u:

“IMPULS” - Almanah Književnog novosadskog kruga K21K,

Novi Sad, godina I, broj I, juni 1997.

SVIRAO JE RADIO

***

MUSIC is my aeroplane

Gde je moj dečak

Nedostaješ mi

Ponekad, jednostavno, život ne ide dalje

Zavuče se u neku rupu, ili potone

Ili ga vetar rasprši kao pesak u peščari

Je li to sramota

Ne gurati ga napolje, na videlo

Dr Vreme – u kocki kocka

Biće pretežno sunčano

Kuc. Kuc.

Da pokušam?

Pusti me

                              7.8.1997.

***

Jutro.

U gradu jutro počinje sa bukom.

Buka noći sasvim je drugačija od buke jutra u gradu.

(Zeleni papagaj voli buku pisaće mašine, plavi koji je odleteo

jednog jutra uplašen podizanjem roletni, voleo je da cvrkuće

uz zvuk usisivača).

Živeti u gradu, u nekoj kuli, na primer od X do XX sprata, pret-

postavljam, je živeti u tišini. Tamo ne dopire buka grada, žamor

ulice. Ja živim na nižim spratovima nad raskrsnicom – svetla sema-

fora i reklama centra glavnog grada južnog okruga severne provincije –

konačno sam se smestila – okružuju me. Nije to, ali i jeste

’’dirty boulevard’’ Lou Reeda, ni ’’boulevard of broken dreams’’

Marianne Faithfull, ali i jeste.

Lupa djubretara – kamiona i kanti, sirene automobila, škripa kočnica

autobusa, zujanje aviončića koji zaprašuje komarce, paljenje

alarma.

KAPUĆINO

Volela bih da ne čitaš ovo

Nego da zajedno sedimo na terasi

(Halo! Šta radiš? – Perem terasu!)

Pijemo kapućino i gledamo more / slike mora.

DEČJE BOLESTI

Dr sa glavom u žicama razgleda bambija? U polumraku sobe

sija metalni krug na njegovom čelu. Zinula sam i umesto zuba

on mi je iščupao glas. Od tada mogu da hodam, ali ko je ubio

Bambija? Bizon umire vrteći se u krug zbog upale uha. Pištanje.

Diši duboko. Imam 13 godina. Na čelu mi je izrastao mali rog,

rogić, ne bubuljica nego pravi rog. Baba Roga. Mama me je odvela

kod kožnog u Železničku. Spalili su mi rogić.

LED TELEVIZORA

Malo posle iskoče variočele. Balerine na klizaljkama

prave piruete parajući led koji svetluca u mraku.

Gabi Sajfert, Triksi Suba, Žuža Almaši.

Ispod lampiona TUŽNO JE MOJE LICE PJEROA.

SVIRAO JE RADIO

                                Posle posla gledaj svoja posla

Došla sam kući. Otključana vrata. Nisam čula nikakve glasove.

Na stolu je bilo uključeno svetlo noćne lampe.

Svirao je radio. Stereorama. 12 časova i 30 sekundi.

Za 30 sekundi stigla sam s posla kući. Radim do 12.

Soba je bila puna muzike, traga nečijeg prisustva. Ili odsustva.

Da li da odmah izadjem za njima ili...

Preko na terasi Mondrijan je raširio veš.

Odlučila sam da ostanem i ne remetim umetnički dogadjaj dolaska kući.

Jutros su zvonila zvona. Kuhinja i soba bile su pune

njihovog zvuka. Fre-re Ja-cque, bro-ther John. Sakralna

I tako!

Atmosfera. Let me listen to me and not to them. Sladak čaj.

Suzi Asado? Gutljaj prezasladjene kafe.

Tuširam se. Iz tuša prska slatka voda. Sladak tuš. Šećerna

voda. Je li to njen stvaralački ukus? Jesam li to stvarno ja

koja osećam taj ukus, fizičko ili metafizičko biće? J,

prestani, dosta...

Uhvati trenutak! Jednom barem jedan.

Propusti priliku! Jednom barem jednu.

SNEG NIJE PAO

Na raskrsnici ulica dvaju pesnika

Ogromni kamion

Udario je u auto koji sam vozila.

U zimskom sutonu

Ostala sam živa, hvala Bogu

kao i svi sa mnom u kolima.

Ja sam u Petöfijevoj ulici

Kamion u ulici I.G.Kovačića.

Prvenstvo je imao Petöfi.

Oba pesnika u mojim godinama

više nisu bila medju živima.

Pa i ja sam već dugo na ovom svetu!

Dugo nisam dolazila sebi.

Neću ništa da znam neću ništa da znam...

Gde je F? Kako je F?

Sneg nije padao za Novu godinu. Paramparčad

Velikog plavog stakla raspršila su se u naša lica

A.A. je rečeno da piše pred Bogom

Deniz da piše o djavolu (ona je djavolski jaka)

Ozbiljna sam i stroga kao andjeo

Kaži za koga da pišem

FOTOGRAF

Kupali smo se u srebrnoj kupki

ronili i izranjali na silu

na Silvestrovo Silvija i Sil-

vana, Sibila, svaka svilena silaba

ne narušavaj

Pretvarali smo se malo – pomalo

u polumraku pijući čaj za dragane mornara

u fotofobične figure koje iskaču iz srebra

i lepe se za papir. Srebrni pesak gazili smo bosi.

Opskurne obale. Opalno nebo. Mesečev kamen umesto irisa.

Kvadratić umesto zenice. Ulazak u četvrtaste rupice.

Iš, iš, ja sam miš. Nisam rogić

nosorogić. Hvala! Tako! Tako!

Sa fotografom detektivom uvećanje, sa kolačićem umanjenje, zrno

po zrno, i koka sita, biser za prase, proso za mene, tebi

margarite – bele rade.

Uramljeni smo – pesnici su beskorisni.

kaže Ejč Di. Novo je ne biti svoj. Postati fotografija na zidu ili nečijem

stolu.

Ne želeti sopstvenu smrt.

Svetlomer pojačati.

Pratiti na vetrokazu pravac dobrog vetra. Posvetiti mu svetlopis sveće.

Sa svicima. Na svitku senke sapinjati se. Sve sam smelo

snimila, slano je. Na pesku, jedan biberso

liže mi ruku. Fotograf razgleda fotose. Veoma homesick.

Kad se vrati u album čudiće se svom izumu koji mu je razorio

bračnu idilu. Fotogeničnom mesiji emitovaće fotonske poruke. Flažoleti

i falš pevanje u finalu namamiće ga da još jednom blesne

iz pozadine. Posrebreni smo iako opet nismo uspeli.

Da se poljubimo pre...

KOŠTICE

Jedem šljive

Šljive su zakon

Š-lj-i-v-e

F. i ja

Mislili smo da će M. doći gore

Kada se to nije dogodilo

Našim licima preletelo je razočarenje

Kad ti nisi htela ništa drugo

Nego da se baviš pesništvom – kaže F.

I zato piši!

U kostimu Sapfo sedim i pišem.

Odjednom sam grčka tragetkinja na takmičenju

Moj glas odjekuje Epidaurusom

Kao posute kašike iz kutije za escajg

Kotrljanje escajga niz stepenice

Ipak sam varvarka

Tvoj predak je pljuckao koštice od maslina

Skrajnut na granice Imperije

Ja sam varvarka. Patim za malim talasastim

OVDE

Nobody.

Personne.

Je ne existe pas.

Je ne suis pas.

Jutros sam naišla na svraku.

Odskakutala je ispred mene.

Njeno sjajno crno-plavo-belo perje

kao haljina sveštenice.

Nikog nisam srela.

Ovde

Melanholija Metallice

Mama Metallica

Traka sunčeve svetlosti na travi medju borovima

Svraka, svrak, svraka, svrak, svraka, svrak

Okreni stranu

Zašto tako gledaš

Zatvori vrata

Šta osećam

Šta znam

Okreni stranu

Uzmi ključ

NAJDUŽI DAN

Na mahovini pred kućom

Filip šutira loptu

(juče je bilo 2:2)

Na TV devojčica duge kose

u paprika crvenoj haljini od pliša

svira harfu.

Sare čizama ispunjavam

starim zgužvanim novinama.

Danas je najduži dan.

Juče smo u šetnji

prešli N.S. uzduž i popreko.

objavljeno u:

“PRO FEMINA”, Časopis za žensku književnost i kulturu,

broj 17/20, Beograd, proleće-zima 1999.

VOĆE NA STOLU

Ma

Sanjao sam strašan san

Kako to voziš, ma

Uneo je muziku

U moju sobu

Instrumenti?

Ja sam prosula voće po stolu

Šta je pesma

Kocbek kaže da Mandeljštam kaže... A Paund...

Dok H. D... ili, na primer, Eliot... međutim, Ahmatova...

Paučina cirusa na azuru neba

Veliki i jak vetar na ulici

Sama na ulici

Podigao me je na gore, da, gore!

Svom silinom - Pod izgrebanim nebom

U kovitlacu, htela sam da viknem -

Sanjao sam strašan san

I ROBOT JE "RIKNUO"

- Robot je "riknuo" - sav srećan utrčao je Filip.

Igračka se pokvarila, ali mu se reč koju je čuo

prvi put svidela. On je u ljubavi sa rečima.

Reči koje si od mene čula

U brbljanju o plavom

ili prilikom rasprave - zaboravi.

Plošne stvari igraju ispred mene.

Pitaš zašto sam dala

cinober

ultramarin

akvamarin

hromoksid zelenu

lisno zelenu

rumeno žutu

limun žutu, na kraju.

Moje lice je cinkvajs / sunce je kobalt bomba

Moderno je biti bled - bleđi

od bledila blede senke.

Mama je napravila abažur od starog slamnatog

šešira i okačila na luster. U sopstvenoj

sobi šalio se sa tavanicom. Izgledalo je

kao da ga je tu zaboravilo Strašilo

na putu za Oz ili neki Robinson.

TO NISAM BILA JA

Snažnim zamasima muškog

stila u plivanju preplivala

"veliku vodu". Na drugoj

strani, obula zlatne sandale

i krenula preko dvogrbe zebre

i istopljenog trotoara. Svakim korakom

pesak je sipio

kroz kaiševe.

Davno jednom

u busu

neka devojka je skočila sa sedišta

zagrlila me i izljubila jer sam prethodno veče

svojim koševima dotukla protivničku

ekipu. "Zabiberila" im. Ipak

To nisam bila ja, ta

sjajna košarkašica (komedija zabune, blagoslov greške)

baš kao ni ona snevana plivačica

moj uspeh (sreća) bio je u tome što sam u svojim najboljim trenucima

malo ličila na nekoga ko, zaista, nešto ume.

objavljeno u:

"Severni bunker"

broj 6, novembar 2000.

LEKOVITO JE ČITATI SVOJE PESME

Bi, volela bih

Moja svetlost, ćilibarska, jantarska,

Kao jesenje sunce što u krošnji lipe

Kuje gnezdo, Ver sacrum

Recepcionar na recepciji.

Na pultu i na njegovoj uniformi piše: percepcija.

NI O' TRN, NI O' GRM

Grančica bugenvilke trnom

kucka u staklo prozora, traži

spoljašnji svet, taj što svetli unutra.

dodir biljnog, spolja – dan-i-noć treperi

na vetru-prolećniku, mrdajuće Roršahove mrlje

sa svetlim središtem, zlatnim zrnom; bugenvilka se

odaziva: dva listića već je istisnula

kraj zavijenog trna, nikad se nije okitila

cvetom, ova, samo trnom i listom,

biljnom kostreti, asketski živi

u nemaštini svetla, zamrla za

cvet – da jednog dana... nadam se!

Para trnjem zavese, kucka u prozor –

Tu nije dobro mesto – kaže S.,

ljuti se, na mene i bugenvilku.

Jer trn, trne, ona pretrne.

Nema cveta, to nežno leluja dan-i-noć

uz leje mladog luka i zelene salate.

VRDNIČKE VILE I VEŠTICE

Zaspaću u busu za V.

i otići u J., bojim se,

a tamo žive veštice

u V. naravno – vrdničke vile, sveštenice, svetice

obe se zovu milice

i poneka veštičica kraj bunara

ali nije jako opasna.

LIPA

Na lipi proviruju zelene tačkice

Cigaraš kraj nje mudro ćuti

Još miruje – hladno je u martu

Hladne ljuljaške i klackalice

Hladan je tobogan i penjalice

Hladan pesak u peščaniku

Kroz osunčani print lipinih grana, na tlu proviruje stabalce

Narcisa

Dobili smo drveno jaje za uskrs

(onaj, prvi)

Može i da stoji, čak

Opet je doleteo gavran

Stavio svoj dugi kljun u telo ptice, iz koje nije

Bio sve izvadio

Okolo se razletelo sivo paperje

Možda je bio golub-golubica

Možda neka druga ptica

Nedaleko je sedela jedna bela mačka

Kao sfinga, i sve to gledala.

Strašne životinje.

CHIPPERS,

Na prelazu, na zebri

Šta Flober zna o vaspitanju

To je sve-pitanje

Crna limuzina vozi polako

Polako, polako

Karavana prolazi

Iako psi ćute

Sunčano i lisnato vreme

Karavana prolazi

Preko ležećeg policajca

Zakopčavam mantil

U susretu s vetrom i demonom

Ne vidi se vozač, fantom, putnik

(ako ga ima)

Ni ja se ne vidim

Pah, stavila sam naočari za sunce

MAČJI KAŠALJ – HAIKU

Danas me je uhvatio neki kašalj

Prozuklo grlo s desne strane

Jesam li jela mačje jezike

Mačje biskvite

GAZEL ZA 50 GODINA BRAKA MOJIH RODITELJA

Lišće se zlati, rumeno, bakarno

Ima ga i po tlu, i na vetru i na granama

Okićeno je sve: mojih - 47, sestrinih - 42, sinovih - 17, sestričinih 6, sestrićevih - 4

Njihovih, dvaput po 72, njihovih 50 zlatnih godina

Kujundžije pitaju gde je to zlato,

Sveci odgovaraju sedokosima, zlatnim aurama

Zlatnog žira, ponesi, donesi, nisi li zaspao snom zlatnim

Da se probudiš dobar i pravedan, zlatni listopade

Mladenci od šećera na torti plešu

Kao njihovi vršnjaci Maja Plisecka i Rodion Ščedrin

Zamišljaš, Jasna, dok otac puši, majka kuva kafu

Pčelar kaže da dim njegove cigarete smiruje pčele u pčelinjaku

50 ZVEZDICA (IZ TMINE DAVNINE)

Šta će nam duvansko polje

A baš su lepi listovi

Zveči tepsija baklave u polju kukuruza

Indijansko leto trošimo, Brele,

Indijancu–Belgijancu

Mali bubnjari lupaju u kutije za pandorine cipele

Salašarski pogled na svet (veltanšaung)

U mrkli mrak, redak vazduh, toplu noć

Letnji strah od policajaca, 94

Sunce u zenitu, mesec u prvoj/poslednjoj četvrti

Svi filigrani pomno slušaju radio

Filigranski albanski

Voda i mastika

Čamac medju šašama, talasi mistike

Drevni grad,

Muzika svete mudrosti, ozbiljna dremka

breskve i lubenice na noćnoj pijaci

duh spokoja i azbuke, vekovit san

u skrivnici, Lenka otide? Ko pare zaradi.

ŠTA MI ZNAČE?

                             H.D.

Šta mi znače ostrva

Hvar, na primer

Čipke od agave

Šta pozorište, Lucić ili Hektorović

Lapis lazuli, narandžaste cipele

Ili Korčula, Korkira nigra

Ono blato, plima i skokovi u vodu

Proizd, Ošjak, crkvica od kamena

Šta mi znači brač, viola da bračo, kugle saldo-leda

Kamenom pletenicom opervaženi vrtni stočić, buka cvrčaka

Telo u bikiniju, izmoždeno posejdonskim talasima Zlatnog rta

I strah od zmije, zmija i pismo ako si...

Šta mi znače

Pakleni otoci, i umetničke kolonije

Ružičasta kuća

Nar

Šta mi znače balvani, umesto katarki

Katarke, umesto balvana

Ako se

Šta mi znače

Lošinj i uopšte, sva mesta svetaca, molo

Ljubav cara i glumice

Šta mi znači

Mljet, tamo nisam ni bila

i Lopud, i Bikini, keltske ade

i Hiljade ostrva, ako i...

Šta mi znači ostrvo na zebri

Pa čak i Jelisavetino ostrvo

Kiša se stuštila

Labud klizi ka nama, kao golub pismonoša

Kao vesnik

Lori i Bambi su glavni akteri dogadjaja u mom dnevniku

Šta mi znače ostrva

I Ostrvljani, ako?

Meni, Poluostrvljanki?

objavljeno u:

“PRO FEMINA”, Časopis za žensku književnost i kulturu,

god. X, broj 51/52, Beograd, 2008.